[UTOT: 
Vo svojata rajska gradina princezo. 

PRINCEZATA: 
Sigurni ste deka ne sonuvam? 

[UTOT: 
Vo toa nikoj nikoga{ ne mo`e da bide siguren. 

PRINCEZATA: 
A ako e son, {to mislite ~ij  son e ova? Va{ ili moj? 

[UTOT: 
Va{, princezo. Jas ~esto {etam niz tu|i sni{ta. 

PRINCEZATA: 
Jas nikoga{. Jas sekoga{ ostanuvam vo ovaa gradina. 

[UTOT: 
No, duri ako e i son, ova e eden prijaten son. 

PRINCEZATA: 
Izvinete jas kako da ve poznavam od nekade. 

[UTOT: 
Mo`ebi pak sme se sretnale na nekoe isto mesto. 
 

PRINCEZATA: 
Koj ste vie, podanik? 

[UTOT: 
Jas sum dvorski {ut. Otpu{ten sum od dvorot na edno dale~no kralstvo. A vie? 

PRINCEZATA: 
Jas baram {ut. Jas sum osamena princeza. Edinstvenata zabava mi e beskrajno da {etam po ovaa stara gradina i da beram cvetovi. 

[UTOT: 
O, toa e prijatna zabava! 

PRINCEZATA: 
Da no ve}e nema nitu eden cvet. Site svenaa od zdodevnost. 

[UTOT: 
A mo`ebi svenale od ne{to drugo? 

PRINCEZATA: 
Od zdodevnost {utu. Vo ovaa gradina se se hrane{e od radosta. Otkako taa se izgubi, tuka se naseli tagata i osamenosta, i cve}iwata svenaa. Ova sega e eden opusten park. 

[UTOT: 
O, pa tuka mo`e da ima rabota za mene. 

  

PRINCEZATA: 
Mo`e, {utu. Ve proglasuvam za gradinar na radosta. 

[UTOT: 
No jas ne znam ni{to za rastenijata. Znam samo da raska`uvam. 

PRINCEZATA: 
Pa toga{ raska`uvajte! 

[UTOT: 
No jas znam samo ta`ni prikazni. Jas sum raska`uva~ na baladi. 

PRINCEZATA: 
A znaete li da peete? 

[UTOT: 
Samo ta`ni pesni. Jas sum peja~ na baladi. 

PRINCEZATA: 
I nikoga{ ne ste nau~ile nitu edna radosna pesna? 

[UTOT: 
Znaev mnogu. Gi zaboraviv site. 

PRINCEZATA: 
Kako toa {utu? 

[UTOT: 
Se vqubiv. Zasakav ta`na i osamena princeza. [ut i princeza, toa nikako ne odi. Mene me otpu{tija od dvorecot, a nejzinata bolest premina i na mene. Ne znaev deka tagata i osamenosta se  kako bolest. 

PRINCEZATA: 
Toa e stra{no, {utu. Jas nikoga{ ne sum se vqubila. 

[UTOT: 
Ima ne{to u{te postra{no. Taa ostana osamena princeza, a jas prestanav da bidam {ut. 
  
PRINCEZATA: 
Toga{ kako mislite da ja vratite ovaa gradina? 

[UTOT: 
Ne znam kako princezo. Mo`ebi e podobro da si zaminam i od tuka. 

PRINCEZATA: 
Ne, zastanete. ]e vi ka`am edna tajna, {utu. Ovaa gradina e mrtva bez vozbuda. Porano koga ima{e cvetovi, jas gi razmno`uvav - kinej}i nekoi od niv. Kolku {to gi kinev, pove}e procvetuvaa. 

PRINCOT: 
^udna nekoja gradina. 

PRINCEZATA: 
 Ovaa gradina  rasne samo ako vo nea se slu~uva ne{to neobi~no. Ja gledate li onaa grmu{ka? Taa be{e polna so rozi {to si sobrav jas. Iz'rti koga na{iot komandant go ubi nastojnikot na na{iot dvorec. A, ona drvo? Ima{e prekrasni, golemi beli cvetovi. Toa iznikna koga mu narediv na komandantot da se ubie samiot! 

[UTOT: 
Toa e mnogu ta`no princezo. 

PRINCEZATA: 
 Se e ta`no. Nema ve}e vozbudi vo ovoj zapusten park. Storete ne{to, {utu. 

[UTOT: 
A {to mo`e tuka da stori eden nesre}en {ut? 

PRINCEZATA: 
Da i  obezbedi radost na edna princeza. Ve molam, vratete go `ivotot vo ovoj mrtov park. Napravete od nego pak cvetna gradina. Storete ne{to, ve prekolnuvam. Eve, vene i moeto posledno cvete. So nego }e svene i mojata posledna radost. 

[UTOT: 
( Mol~i, a potem ja navednuva glavata) Dobro, princezo. ]e storam ne{to, va{ata radost }e bide spasena! 

PRINCEZATA: 
O, pogledajte {utu! Ne{to se slu~uva. Mese~inata se pomra~uva. Mo`ebi toa }e ja spasi mojata gradina! 
 

(Na neboto nastanuva pomra~uvawe na mese~inata. Od zad pomra~enata mese~ina izbiva oreol od ~udesni zraci. Tie najnapred se bojat vo razli~ni spektralni boi,  a potoa odnovo se pojavuva polnata trkalezna mese~ina. Nenadejno vo parkot po~nuvaat da rascutuvaat mnogu cvetovi. Eden cveten br{len zapo~nuva da rasne i da se obviva i na sijalicata. Princezata zapo~nuva da se smee) 
 

PRINCEZATA: 
[utu, [utu, kade ste! [utu, se vrati mojata izgubena gradina! Kako go izvedovte toa, [utu! 

(Na grankata zad koja taa se gleda, visi obesena, crnata silueta na [utot. Princezata se sepnuva i ispu{ta izvik na iznenaduvawe, a potoa odnovo se vrti i se voodu{evuva od bogato rascutenata gradina.  Odnovo se pojavuva kuklata na ku~eto i zapo~nuva da zaviva na mese~nata pred ~ij svetol krug se ni{a bez`ivotnoto kukleno telo na .[utot . Eden zrak ja osvetluva negovata lauta na zemja. Od nea 'rtat bilki i cvetovi i po~nuvaat da ja obvivaat) 
 

PRINCEZATA: 
(Zamisleno) ^uden nekoj [ut. Ne mu ni narediv da stori takvo ne{to. (... potem kapriciozno) A mo`ebi e ova samo son! Ako e taka, toga{ ova e sigurno negov son. Toj taka re{i. Taka mu bilo pi{ano. Nema begawe. Se edna{ ve}e se slu~ilo. Se po~nalo vo edna gradina. Vo gradina se i zavr{uva. Se edna{ vo gradina i }e po~ne. Si bil nesre}en, }e bide{ sre}en. Si bil sam. Sam i }e bide{! 
 
(Svetlinata poleka se gasne. Princezata zaminuva. Ostanuva samo golemata obla mese~ina i senkata na obeseniot [ut vramena vo nejziniot nestvaren seni{en krug, pod koj zaviva  kuklata na  izgubeniot  i nepronajden pes)